ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ

Henrik Osmi

         

O autoru

Rođen je u Beogradu. Piše romane, drame, aforizme, pesme i kratke priče. Diplomirani istoričar (Filozofski fakultet, Beograd) i dramaturg (Fakultet dramskih umetnosti, Beograd). Magistar nauka o dramskim umetnostima iz oblasti studija pozorišta. Trenutno radi na svom doktoratu iz oblasti studija pozorišta. Dobitnik brojnih nagrada.


Henrik Osmi


Nije znao za milost ni za ljubav
bar ne kao drugi, podanički svet,
osećanjima je dopuštao da projure
kao mutna, divlja, nabujala reka Vaj
daveći i spasavajući sve pred sobom,
deklamujući slatko o humanizmu,
sekući supruge, protivnike, zalutale
ili spaljujući pola mrske mu Škotske,
nije znao za bolji odmor od požude,
poraz je zvao smišljanje osvete:
pamfletista, nadri-vidar, atleta,
vitez, državnik, nezasiti proždrljivac
priličan Imperiji koja se rađala:
neuništivih, mrtvih očiju, buldog
pod perikom i kolonijalnim šlemom,
zaklonjen bičevanjima i Gornjim domom,
mrtav kao poslednji zmaj Kadvahladera,
njegov jedini prijatelj, katolički svetac,
stvarao je na lomačama protestantske mučenike,
sanjao Utopiju sa robovima i inkvizicijom,
pogubljen je makijavelistički, zbog razvoda,
a ni veseli popidruzi ga nisu nadživeli,
nije imao ništa do kraljevstvo bez njega
a ipak, zelena polja bila su njegova radost,
zelena polja su bila sva njegova sreća
ali tako kaže pesma-
njegova.


Ni reč o tome

Ima četrdeset godina
i pet pesničkih zbirki
i ni stiha, ni slova
o tome

Tada je leteo visoko a njegove pesničke vizije
lelujale su visoko iznad mamurnih glava
sabijenih u buljuk po veri (rasa će se izmisliti),
razvrstanih na žene, decu, starce, muškarce,
poguranih prema jednoj od bezbroj kapija
koje vode prema istom, kojeg, kažu ubice,
bolje čuju oni koji stoje pred njim junački
od onih koji samo kleče ili klanjaju
a on, jedan isti, došapnuo je Izabranima
jekom plemenskog bubnja
da je u starozavetnom raspoloženju,
zborio glasom prvosveštenika
ukrštenog s vođom,
basom Johnny Casha u
„God is gonna cut you down“.

I vršili su njegovu volju:
opkolili
isterali
tukli
psovali
doterali
razvrstali
isprozivali
prebrojali
opet prebrojali
čekali da se uhvate najmanje tri muve
na svakom licu
pili i pušili
pevali
psovali zajedničke pretke
možda neki mrziteljski vic
smradno prazan kao ispražnjen šaržer
a onda je balavi regrut javio da može
i pošli su
poveli
poređali
streljali
pucali ponovo
zasuli
zatrpali
a nesvršeni „difovac“ je rekao:
„Biće to lep fudbalski teren“.

A on ima četrdeset godina
i pet pesničkih zbirki
i ni stiha, ni slova
o svemu
i ni slova, ni stiha
o njemu


Bezgrešno začeće Majke Srbije

Zatekao sam se, bačen ko zna odakle,
na površini slatkastog zadaha od sluzi,
topio u paklenskom primoridjialnom želeu,
držao na površini ne toliko slepom verom
koliko sopstvenom dušom, ne toliko čednom
koliko neoskrnavljenom a mesnati svod
dumbarao je totemskim ritmom srca leša
i telo mi je uteklo a srce bežalo ispred njega
a onda mi je neko ponudio slamku spasa
koja je neodoljivo ličila na „kalašnjikov“ i:
„Očaj zahteva očajničke poteze!“
„Pacifisti prvi ginu u svakom ratu!“
„Izbor je varka pisane sudbine!“

ščepao sam kundak, čvrst i pouzdan kao smrt
i povikao „Vuci!“ ali nikog nije bilo da cimne
i potonuo sam kroz endoplazmične slojeve
narandžaste, žute, purpurne, u pompeznoj pozi
olovnog vojnika, survavao se u jezgro, medasto
i sjajnije od života kojem smrt još nije zajahala vrat
a onda me obuzeo strah veći od kratkog predživota,
osetio sam mekoću dodira na obrazu, majčinski šapat,
suze su mi navrle na oči, brutalne, tako krupne i oštre
da sam pomislio sam da ću oslepeti i tada sam, poražen shvatio-
voleti i biti voljen to je bilo sve što želim i sve što mi treba

Pijani osećaj trajao je treptaj oka a onda sam skučen, sabijen, bedan
pogledao sebe odozgo- emotivnog džankića koji krizira i rekao:
„Ako je to sve što mi u životu treba šta će mi takav život“
uzeo sam u usta metalnu bradavicu, posisao vreli metak
iako sam znao da je uzalud i da ću opet doći na ovaj svet-mrtav,
onakav kakav sam pred vama, radoznalim studentima u prosekturi
i mrtav kakav sam bio pre, u školi, na poslu, u vojsci, mrtav u stotinama drugih
koje su mirne, čiste i nevine ubijale hiljade bez zazora jer mrtvi ne mogu zgrešiti
i zato što su, kao i ja, svojom smrću u predživotu začeće učinili bezgrešnim
a svojom poslednjom smrću zavarao sam Tvorca i vas i sad čekam lagodno
Dan Velikog Razrešenja jer znam da nema još mnogo.