Enes Halilović

Pjesme

         

O autoru:
Enes Halilović, pripovedač, pesnik, dramski pisac, novinar, ekonomista i pravnik, rođen je 5. marta 1977. godine u Novom Pazaru. Osnovao je novinsku agenciju Sanapress, književni časopis Sent i web časopis za književni intervju Eckermann.  Objavio je brojne zbirke poezije, kao i priče, i drame u zasebnim knjigama na engleskom, poljskom, francuskom i makedonskom jeziku, a proza i poezija je prevođena na vise od deset stranih jezika. Dobitnik je Zlatne značke za doprinost kulturi kao i književnih nagrada „Branko Miljković“ i „Đura Jakšić“.

 

PJESME

PRELUDIJUM

Vidio sam dojilju koja budi dijete da ga nahrani.
Rekoh, da je gladno ne bi spalo.
A ona veli,
Spi, ali gladno je,
Jer meni su nadošle grudi.
Ni ti koji uzimaš ove stihove
Nisi probuđen svojom voljom.
Niti ja pišem radi sebe.

 

NA VIJEST DA JE U BAGDADU UKRADEN NAJSTARIJI SRP

Sve je počelo na tom poluostrvu, i sve
Baš tamo mora da se okonča. Svi ljudi su od jedne zemlje
I od jednog čovjeka
Koji je prognan iz raja.
I vode iz oblaka i vode iz mora zapravo jedna su voda.
Zar vatra ima samo posestrimu?
I neka ostave u grobu tog Sumerca sa klinom,
Jer svi naši stihovi njegovi su sinovi.
I ostavite klinastog Hamurabija
Čiji 25.član Zakonika glasi:
Ako se u čijoj kući pojavi vatra i neko, ko dođe da gasi, baci oko na svojinu gospodara kuće, svojinu gospodara kuće uzme, da se baci u istu vatru.
Kažu za batinu da je iz raja izašla,
Ali će pakao da je sprži.
Ukraden je iz muzeja najstariji srp ovog svijeta,
A Babilon dolazi od akadske riječi Babilu
Što znači
Božja vrata.
Sa toga praga ko je ukrao
Nek proba u raj da se vrati.

 

SKICE

1.
Postoji takav točak
koji ne prelazi
nego
prolazi.
2.
I postoji takva voda:
kad umočiš – postaje krv,
kad kane – pretvara se u mastilo.
3.
Ovo sam zapisao na poleđini
jedne pozivnice za zlo veče.
Znači,
okrenuo sam stranu.

 

TRAGOVI
Šejli Šehabović

Postoji vrijeme u kome mnoge hramove izidaju
Oni koji u hramove nisu stupili.
U tom vremenu mnoge hramove poruše
Oni koji su svakoga dana u hramovima.
I pisci tad slave vođe i vojskovođe
I sklapaju velike naručene poeme
A grobari kopaju mnogo kratkih grobova
Koji su pticama, iz njihove perspektive,
Nalik na tragove ljudi.

 

TEMELJNA FARBA

Jednog jutra, direktor ugleda na zidu škole
Grafit koji zbori o klanju
I odmah naredi domaru da prekreči zid.
Već sutradan, direktor ugleda isti natpis
I opet pozva domara
Koji opet umoči četku u kreč.
I tako jutrima, i tako godinama,
Direktor poziva domara, domar kreči.
A noć ostavlja crn natpis na bijelom zidu,
A djeca nagađaju ko je pisac tih slova.
Ali jednog jutra, direktor reče da uzalud je krečiti
I domar odmori ruke.
Sutradan, na zidu ugledaše
Nečiju krv.
Tako inače počinju ratovi.

 

PRINOŠENJE ŽRTVE ŽRTVAMA ILI ZAŠTO JE ČOVJEK GLUH KAO TOP

U vojsci, kerovođa
osječe štenetu jedno uho
Da vidi
Da l je ljuto.
U vojsci, livac
Kada izlije top,
Umjesto đuleta, prvo mu stavi u grlo jednu glavu
Da ga kuša,
Da nije gadljiv.
U vojsci, oficir
Prvo razbije ogledalo vojniku
Da ne gleda sebe u oči.

 

RUŠEVINE

Herostrat,
Obućar iz Efesa,
Spalio je hram
Samo da bi ostao upamćen.
Danas, međutim, ne bi imao takvu šansu.
Kao da ga gledam,
Čupa kose nad zgarištima
I lije suze po kamenju hramova razidanih.
I kune
Vladare i vojskovođe
Sveštenike i kurve.


OBRADA ZEMLJIŠTA I SISTEM NAVODNJAVANJA U ZEMLJI GERMANSKOJ

U tu zemlju su odvođeni naši djedovi,
U logore, na prisilni rad i za zabavu hirurzima,
Ubijani čak i zbog mjerenja brzine smrti.
U tu zemlju, danas, odlaze naša braća.
Iz širokih kazana jedu tri obroka dnevno
I besplatno popravljaju crne zube i prebijene ruke
I šteluju sluh oštećen topovima.
Kad dođu k nama, ne pitamo kojim dobrom
No kojim zlom? Da ih nisu prognali zbog
Krađe ili lažnog braka?
I ne žalimo one što su otišli
No žalimo sebe što smo ostali.
Djedovi, koji su preživjeli logore,
Pričali su da je zemlja germanska
Ostala spaljena i žalosna, pa danas pitamo braću
Kako ta zemlja hrani i mimo Germana ljude?
Kažu,
Izbacila je tuđe kosti iz sebe
I zaplakala,
Da bolje rađa.


BUSTROFEDON

Nekad su pisci na Kritu klesali slova
U kamenu načinom koji se zove bustrofedon.
Klesali su jedan red slova s lijeve na desnu,
Pa drugi s desne na lijevu stranu,
I tako,
Naizmjenično.
Na to ih je navelo okretanje vola pri oranju.
I danas neki pisci pišu kao da pluže.
Pišu na jednu stranu, vuku do promjene vlasti,
Pa okrenu na drugu.
I tako,
Naizmjenično.

 

LEGENDA O HEROINI

Takav je bio vođa kineske revolucije
Mao Cedung.
Povede 86 hiljada vojnika
Na veliki marš.
I pregaziše 12 provincija,
18 planinskih vijenaca i 24 rijeke.
I dobiše više od trista bitaka.
Vođa je tokom velikog marša
Nosio 2 ćebeta, nekoliko knjiga i mušemu,
A 370 dana jahao je na jednoj kobili.
Kad ga, na kraju, upitaše kako je izdržala,
Vođa reče:
Prije polaska smo joj sakrili ždrijebe,
Još bi ona mogla da ga traži.